Српски књижевни гласник

Књижевни ПРЕГЛЕД. 207 приповедача). Иначе је био осуђен да евакодневно општи с некаквим, боље рећи никаквим, гостима своје гостнонице, с неким комичним учитељем страних језика или, што је за наивна странца још горе, са једним проблематичним агентом некога страног трговачког друштва.

Алфред Јенсен родио се у Хјудиксвалу, у Шведској, 90. септембра 1859. Свршивши университетеске студије 1884. у Линеову. граду Упсали, он уђе 1885 године у редакцију једнога шведскога листа, »Готенбуршких TpPOвачких и путничких новина», као сарадник и кореспонденат, п већ тада пође путовати по свету. Кад се, једном приликом, задржа неко време (око 1887 године) на Кавказу и доњој Русији, он пожеле и намери да учн руски п чита модерне руске књижевнике, а затим, кад у томе успе, да позна и остале словенске језике и њихове модерне књижевности. Од то доба жељаше он да пропутује све словенске земље и на извору изучи оно што се њих тиче. Он гледаше да помири своје жеље за научничким путовањем са положајем кореспондента у којем се налазио, и оствари то одиста. Прође све земље које су га као словенског студента интересовале, и многе друге још. Дође, још у прво време, к нама, на наш балкански југ. Само, како положај који је тада имао не беше сјајан, то је често пута морао неугодније живети. Путовао. је, на пример, често пешке, зашто је и иначе имало разлога. Пропутовао је тако целу Црну Гору, пешке, за четрнаест дана: и два пут Бугарску, опет пешке, и бавио се у њој подуже, онако исто живећи као и у Београду. На свом другом путовању кроз Бугарску, зачуђавао је, својим познавањем земље, многе који нису могли разумети како је једна тако истакнута личност могла дуже времена провести у њиховој земљи, непозната и неопажена. По Србији није путовао. Имао је, до душе, намеру кренути се из Београда у правцу Ужица, алп га је не знам који од његових опскурних кафанских познаника одвратио од тога, причајући му (а шта би друго Србин могао причати јед- . ном странцу7) о некаквим хајдуцима и разбојници ма. у