Српски књижевни гласник

Књижевни Преглед. 290

један посао ради, редом, систематично, у прописаним роковима. и утврђеним пропорцијама. Што год би по библиотекама урадио, то би сређивао код куће, у свом стану. А стан је имао диван, онамо на Плочама, скоро до Бетине спиље, пут светога Јакова, у једној црвеној кући сасвим при мору, која је окружена једном широком баштом пуном агава и алоја, великих и меснатих алоја, и чији сви прозори гледају сасвим изблиза на море, на оно интенсивно плаво јадранско море, II Ha Локрум, «оно лепо острво Локрум» како га сам Јенсен у својој књизи назива, на то «острво меланхолије» како га у Дубровнику зову, које се својим благим и зеленим кривинама спушта у море, изгледа чисто да у мору плива, да је ту пренесено из оних фантастичних прича Жила Верна. Лањске године, Јенсен је постао један од секретара Нобеловог института у Стокхолму. Тај је положај (прочитајте у последњем «Браничу» једну приближну белешку о овој баснословно богатој књижевно-научној задужбини) један од најлешпих положаја у свету за човека који учи и пише. Скопчан са честим и даљим путовањима и са чисто стручним књижевним пословима, овај је положај Јенсену далеко згоднији за рад од професуре славистике на стокхолмеком университету коју је раније пропустио, пошто је би6 врло млад, а 08биљних кандидата није недостајало.

Књижевни рад Јенсенов штпао је, у главном, на то да шведску публику упозна с модерним словенским књижевностима. Јенсен је писао о словенским књижевницима. и преводио њихова дела. Он је преводио много, и са нарочитим избором. Из свију словенских књижевности он је бирао за превод она дела која су и велике књижевне вредности, и имају што више специфично народног карактера. Он је тако успео да својој публици да једну велику збирку узоритих дела словенских, и да јој предочи оно што је најкарактеристичније у тим књижевностима. На тај начин, он је успео да буде не само одличан преводилац и писац, него и један од оних радника који утичу на ток књижевности своје земље. Онај који једним