Српски књижевни гласник

ОцЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 215

гим својим приповеткама окретао сентименталном романтпему, овим нам наставља писца првих «<.ЛТистића».

Љ. ЈОВАНОВИЋ.

Из привидног света. (Добре воље; На леп начин; Цар проводаџија), три шаљпве игре од Милана Савића. Издање српске књижаре Браће М. Поповића, у Новом Саду.

У новијим збиркама оваквих краћих књижевних. састава, на чело свеске меће се најбољи. Да видимо какав је најбољи, то јест први, комад ове збирке.

Први дан.. Лаза Стојић, угледни адвокат, трештен пијан, или «добре воље» како писац вели, бану једне ноћи у кућу свога прајатеља Марића на Зогубе аанзанте, и онако пијан, не знајући можда шта чинп, привуче к себи и пољуби «нову појаву на обзору Марићевог салона», то јест нећаку и гошћу Марићеву, госпођицу Јелену.

7 — [7 Фонс! у мојој кући! вели домаћица (као да би скандал за њену рођаку био мањи да се то догодило У туђој кући). |

Други дан... Стојић дође у походе Марићу; овога пута трезан. А трезан Стојић, то, је други чо5ек. Он моли за опроштај гоепођицу. Јелену, која се осећа толико увређена да хоће првим возом кући. И њена одлука тако је стална, да Марићу и Марићки није остало ништа друго до да је пепрате на железничку станицу. То су и учинили. Не знајући како да умиплостиви Јелену, која. није умела правити разлике између његове јучерашње добре воље и данашње, Стојић зграби њен сандук, баци га на раме, п однесе га на станицу. И трезан човек чини лудорије, нарочпто у водвиљима. На станицу су стигли касно, воз је већ био отишао.

Трећи дан... Јелена је, дакле, остала. код. Марићевих. На кућу није више ни мислила. Мислила. је на њега, | јер је чула како је он на суду доказао невиност једнога надничара, који признаје да је секиром ударио своју жену.

– Законик. је ту само зато да буде заклопљен, рекао је Стојић судијама. И судије га заклопише,