Српски књижевни гласник

320

СРпски КњижеВнНИ ГЛАСНИК.

Познато је како се у штампи био пронео глас, пре неку годину, да су из библиотеке разнесене толике силне књиге. Занимљиво је видети шта је с тим уствари. Невраћених књига има, доиста, чак из 1856 године; али од тада па до краја прошле узето је а није враћено свега 1.917 књига. Већина тих књига узета је тек у последње време, те без сумње неће пропасти библиотеци, и много је од њих, па и од старијих, враћено за ово 2'/, месеца, тако да се број невраћених књига своди на врло мали. А и од тога ће се један део моћи повратити или наплатити.

(—р.)

— Фондови код Академије Наука. Академија има. један свој фонд: за зидање дома Академија Наука, Мусеја Српске Земље и Народне Библиотеке; он је износио на дан 1 јануара ове године 229.14+ дин. у злату а 2.688 дин. у сребру.

Сем тога Академија има на руковању неколико фондова, који су истога дана, овако стојали:

Задужбина Николе Ј. Мариновића — 16.140 дин. у злату; задужбина Катарине Ивановићеве (за одржане њених слика у Народноме Мусеју) — 4.764 дин. у злату; фонд JL Арсенијевића Баталаке — 622 дин. у злату и нешто у сребру; задужбина Димитрија Стаменковића 320,883. дин. у злату; фонд архимандрита Нићифора Дучића — 17.650 дин. у злату и 500 дин. у сребру.

То је све скупа -— до 600.000 динара, већином у злату.

Нове књиге:

= Историја полишичке економије. Од Џона К. Ингрема, професора Тројичког Колежа у Дублину. По нарочитом овлашћењу. пшичевом превео Милић Ј. Радовановић, професор Велике Школе. Издање уредништва «Финансијског Прегледа». Београд. Милош Велики — штампарија Бојовића и Мићића, 1901. Цена 3 динара. В. 8%, стр. ХХХУ и 3873.

Погрешком слагачевом нагрђене су у прошлом броју стране 223—295. Молимо своје читаоце да на страни 223,

ед 91, читају: Држићев, место Ђорђићев, и да на све ИРА“ три. стране исправе колун-цифре.

"Власник, Свет. С. Сими — УрЕднИК, Богдан Поповић. њ

t }