Српски књижевни гласник

– Књижевни Листови. 25

А књига поред њега — још једном —- неће пропасти; као, поред књиге, што пису пропале ни архиђаконове грађевине; као, поред малих лађица, што не пропадају велике. Оно што је добро и корисно нема разлога да пропадне; зато неће ни пропасти. Књиге ће и даље служити циљу, високом, коме и до сад, и начином, успешним, којим и до сад; а часописи ће на своју руку, са све очевиднијом коришћу, као све моћније културно средство, с успехом из дана у дан све већим, и даље одлазити својим разгранатим путањама, истоварајући свој драгоцени товар у мањим деловима у сва пристаништа, и то, HO својој нарочитој и лепој навици, у одређеним, правилним размацима. Јер часописи нису као обичне књиге, које читалац купује по својој ћуди, кад чешће кад ређе, обично ређе но чешће, но су књиге особите врсте, које саме долазе на читаочев сто, уштеђујући му труд око бирања и куповања, већ пробране и већ купљене, и, поврх свега, не допуштајући му да трећу књигу не купи кад је купио прву и другу. Претилатнику књижевног листа не само писац и издавач, но и књижар и критичар долазе на ноге. | |

Остаје да се расправи питање, како да се тај. нови књижевни облик најбоље употреби“ Какви су његови задлаци 7 Другим речима, по којима би начелима. требало уређивати један књижевни лист “7

Овде ће, наравно, бита говора о нашим књижевним листовима; о страним нека пишу странци.

1.

Као повремени списи, књижевни листови, на првом месту, имају, да прате развој књижевности, науке (кад u њу узму у обим својих прегледа), уметности, речју један велики део културнога живота свога доба, у његовом непрестаном току, устопице. Читаоци Књижевног листа треба да су непрекидно у течају онога што њихово доба зна и мисли, или дознаје и измишља. То је први задатак књижевних листова. То је тако јасно да на то није потребно