Српски књижевни гласник

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига П, БРОЈ 1. — 1 АПРИЛ, 1901. Г,И:ЛЉА. МТ.

«Што ми не кажеш, петина 2 - Зар ја знам7 рекох, сетивиш се O чему беше реч... Зар ти волиш само једног момка 7

– Баш никог, одговори она озбиљно после мале почивке.

— Ни мене% помислих у себи и погледах у Њу... «hu мене%. упитах је погледом. Она обори очи.

«A онога г упитах је гласно; онога -== зпаш ти добро онога што си пре оно вече играла до њега

Она се замисли и уозбиљи, а преко лица јој пређе лака. румен.

«Знам сад, рече гледајући преда се и чупкајући јелече напред на преима. Не смеде да ми погледа у очи... Али се вараш, поче. наједном. најозбиљније. Зар њега да волим ја 7

– Што г оп је леп момак.

— Ако је леп за себе је», рече озбиљно и стаде тражити очима ерп; па кад га спази, она се пружи те га узе, и скочи на ноге.

Устаде и Милица и узе срп, па одоше да жњу.

За час ми око срца постаде некако пусто, Шта ли јој би7 Да ли се не наљути на мене7 Да ли јој није