Српски књижевни гласник

СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

16 око Гиле; еве као да хоће неко да је отме од мене, а она гледа у мене и смеје се, смеје се томе што неко хоће да је отме од мене. И то ме ужаено дражаше; осећах неку раздраженост у целој снази, неки немир, празнину, жеље — какве“ Оне би се могле представити са: бити или не бити! — не бити, или своју енагу саставити

с њеном! (Наставиће се).

Б. Б—Ввић.

ПРИВИЂЕЊЕ КОЛМАРСКОГА. СУДИЈЕ.

Пре по што ће положити заклетву цару Виљему, мали» судија Долингер у Колмарекоме суду био је најсрећнији. човек кад долажаше на суђење, с капом мало накривљеном на. уво, са својим великим трбухом, својим руменим и пуним уснама, и својим троспратним подваљком који се ослањаше на његову муселинску. пошу. «Како ће сад слатко да се продрема», изгледало је да говори у себи, седајући; и заиста, право је задовољство било видети га кад опружи своје пуначке ноге, завали се у своју велику наслоњачу, на меко и хладно кожно јастуче, коме је имао да захвали што је још био добро расположен и здрав п ведар као п пре, и ако је већ тридесет година. судија.

Сиромах Долингер!

То кожно јастуче га је и упропастило. Он је на њему био тако задовољан, тако му је било угодно седети на

! Франкфуреким миром, који је завршио француско пруски рат 1870 1871 године, остало је било становницима Елзаса да из беру којој ће се народности приволети, француској или немачкој. Док су се родољуби селили зато што су хтели да остану Французи, дотле их је било који су прешли Немцима само зато да сачувају свој чиноннички положај своје «кожно јастуче», као што кажу Французи. Такав је овај Додеов Колмарски Судија.