Српски књижевни гласник

ПозоРиШшНИ ПРЕГЛЕД. 469

мену навели су гостовање Г. и Г-ђе Димитријевић. Па зар се ни за то гостовање није знало дан два раније, нарочито кад гости хоће да изиђу у новим комадимаг У осталом, чак се ни овим узроком не може бранити што је место, претпрошде недеље, заказане „Риђокосе“ метнута „Мао кота“, као ни то што је место, прошле недеље, заказаног „Хамлета“ метнута „Риђокоса“. У тим комадима бар гости нису имали никаква посла.

Мени је досад управа давала толико прилике да Haглашујем како је савршено штетно по њен ауторитет и по касу позоришну сепрдати се овако репертоаром и нама, публиком, те овог пута задовољавам се да просто констатујем ову нову потврду њеној лакомислености. Само нека се после не чуди, што јој по каси пауци мрежу плету. Док ми ухватимо рачуна шта се управо којег вечера игра, и кад ћемо бити сигурни да видимо оно што смо пошли видети, недеља прође; а с другом настаје иста таква натега. Готово човек долази на мисао да неко објављује репертоар кришом од управе, те она после има муку да га исправља, а није крива што је крај недеље затече у том послу. Додајте да је избор комада и у лажном репертоару оног неког и у истинеком управином такав, да иде у прилог оним пауцима у каси.

За овим емо имали премјеру прве и једине оперете ове сезоне „Гејше“. На плакатима су је назвали „велика костимека. оперета“, што би упућивало на помисао да оне друге до сад нису биле обучене, али у ствари то „костимеко“ сигурно ће бити превод речи Аивеанине, ако је с немачког превођено. Него у овом погледу не би требало бити врло педантан, јер емо читали у новинама, како се управа нашла у шкрипцу што за већ изучену оперету није имала текст прозе. У муци се помаже како се уме, нарочито да се спасе срамоте, али мене се не тиче како се управа извукла из теснаца у који је запала својом рођеном кривицом, и не мислим ударати гласом на то толико, колико на несумњив Факт који из овог излази, да је она ову оперету изабрала или по туђем савету или на памет,