Српски књижевни гласник
и
ОЦЕНЕ И ПрРИКА2ЗИ. 479
ТУ. Хигијена одела. Овде је унесено толико рефлексија и теорија, толико техничких текстилних и ФИЗИОЛОШКИХ ствари да се нестручњак не може у њима разабрати. И они којима је ова књига намењена тешко ће се из ње поучити ономе што је главно, т. ј. како треба да се одевају. Ми мислимо да је се писац требао и овде држати само Уеуга, у коме се о оделу ученичком говори само оно што се има да примени на ученике. Сви пак специјални чланци и предавања хигијеничара, као таквих, могли су изостати, те се не би ни ученици ни родитељи заморавали тешким екеперименталним испитивањима и емпиричким реФормама.
У. Хигијена наставе паписана. је тако исто теоријски и тешко као и хигијена одела. И овде има толико метода и испитивања и толико навода, да је тешко наћи се у њима. Ту има навода из Ајленберга, Баха, Бургерштајна, Сикорског, Лазера, Ебингхауза, Крепелина, Рихтера, Фридриха, Шулцеа, Гризбаха, Вагнера, Ванода, Кемзиса, Шилера, Кеја, Шељера, Франкеа, Геснера, Хајнеа, Волта, итд. За један мали извод из школеке хигијене заиста много.
И поред тако велике обраде у коју је унето све што се могло унети, нигде нема прилагођивања на наше прилике. Тако ћете у примерима видети јадиковање како се природне науке по гимназијама тако бедно предају „да се често могу наћи ученици првог разреда, који немају ни појма о природним наукама. Или у једном распореду часова предложеном за УГ разред гимназије паћи ћете само ове предмете: страни језици, српски језик, игра (као предмет), рачун, прир. науке, религија, геограФија, писање и цртање. Ни ово прво ни ово друго биће да не одговара нашим приликама.
Шта је обрађено и како то смо навели, а поред тога имамо да замеримо што многа важна питања из школске хигијене нису ни поменута. Тако нема помена о томе какве треба да су школске зграде, учионице и вежбаонице, осветљење, огрев итд. О упливу разних писмена и њиховог писања на очи и ртењачу итд. итд.
А што је најглавније, од свију болести које су од великог значаја за школу, ова нам књижица говори само о