Српски књижевни гласник

10 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

било до невоље, и упутише га у министарство полиције да преда молбу. ж

Околина утиче на човека, па и Марко мораде у неколико подлећи том утицају, те поче и он заједно са својим врлим потомцима шеткати, пљуцкати и гурати се пред министареким вратима е молбом у руци, чекајући да изиђе пред министра и да моли за мало државне службице, колико тек да се храни хлебом, наравно белим.

Разуме се већ да то џоњање пред вратима није трајало кратко време, и после неколико дана му рекоше да молбу преда у архиву да се заведе.

Маркова молба задала је министру велике муке.

— () брате, шта да радим се овим човеком“ Поштујемо га, рецимо ; еве, све, али није требало да долази. Није човек за ово време.

Најпосле му да, имајући у виду његов велики глас и раније заслуге, за практиканта у једном забаченом срезу у унутрашњости.

Сад Марко једва измоли да му поврате оружје и даду у министарству једну целу плату, те оде да искупи Шарца.

Шарац поред добре хране ипак није ни изблиза изгледао као пре; оронуо много; али и Марко је био лакши бар тридесет ока.

И тако Марко обуче одело, припаса оружје, опреми Шарца, напуни тулумину вином, обеси је о ункаш, узјаши Шарца, прекрети се и пође на дужност, друмом куда му рекоше. Многи су га саветовали да иде железницом, али он то не хте ни за живу главу.

Куд год Марко скита све пита за тај срез и казује име среског начелника,

Поеле дан и по хода стиже, Уђе у авлију среске канцеларије, одјаши, привеза Шарца за један дуд, скиде тулумину и седе под оружјем да у хладу пије вино.

Пандури, практиканти, писари извирују кроз прозоре с чуђењем; а свет далеко обилази јунака.