Српски књижевни гласник

КРАЉЕВИЋ МАРКО. 11

Долази капетан, коме је јављено да Марко долази у његов срез.

— Помози Бог! — рече.

— Бог помог'о, незнани јуначе! одговори Марко. Чим се он докопа оружја, коња и вина, заборави све муке и одмах се поче по старински понашати и говорити стихом.

— Јеси ли ти нови практикант 7

Марко се каза, а за тим капетан рече:

— Е па не можеш ти бити у канцеларији с тим тулумом и оружјем.

— Овакав је адет у Србаља,

Прек' оружја мрко пију вино, Под оружјем и санак бораве!

Капетан му стаде објашњавати да мора скинути оружје ако мисли остати у служби и примати плату.

Виде Марко да му нема друге, јер шта ће човек, мора живети, а блага му понестало; али се досети, те запита:

— Има ли нека служба где се носи оружје, да бих ја могао у њој бити

— Има пандурека служба.

— Шта ради пандур 7

— Па прати чиновнике на путу с оружјем, ако би их ко напао, да их брани; пази на ред, пази да ко не нанесе коме штете, и такве ствари, рече капетан.

— Е, тако! То је лепа служба... одушеви се Марко.

Ж

И тако Марко постане пандур. Ово је опет утицај околине, утицај врлих потомака са врелом крвљу и одушевљењем да послуже својој отаџбини. Али Марко ни у овој служби не могаше бити тако прилагодан и ваљан ни изблиза какав би могао бити и најгори његов потомак, а камо ли други бољи.

Идући са капетаном по срезу виде Марко многу невољу, а кад му се учини једног дана, да ни његов капетан не ради баш право, удари га дланом, те му избије три зуба.

Због тога Марка ухвате после дугог бојног окршаја и спроведу у лудницу на преглед.