Српски књижевни гласник

14 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

које изгледаше као да долази испод земље, престаде тек пред вече, пошто је постепено бивало све слабије и слабије.

— Сиромах младић! рече госпођа Гранде.

Кобан узвик! Чича Гранде погледа своју жену, Евгенију и тањирић са шећером ; он се сети изузетнога доручка који беше спремљен за неерећнога рођака и устави се насред дворнице.

— Чујете ли, госпођо Гранде7 рече он са својом обичном мирноћом, ја се надам да ћете ви, једном престати с вашим расипањем. Не дајем вам ја свој новац да кљукате шећером тога младога Никоговића.

— Мајка није ту ништа крива, рече Евгенија. Ја сам..

— Ти ваљда зато што си пунолетна, настави Гранде прекидајући своју кћер, хоћеш да ми идеш уз нос“ Не заборављај, Евгенија...

— Оче, син вашега брата не треба да остане код вас без..

— Јест, јест, јест, јест! рече качар у четири хроматична тона; те син мога брата је ово, те мој синовац оно. Шарл се нас ништа не тиче ; он нема ни кршене паре; његов је отац банкротирао; пошто се буде сит исплакао, тај ће господичић да се чисти одавде; нећу ја да ми он буни целу кућу.

— ЈШта је то, оче, банкротирати 7. упита Евгенија.

— Банкротирати, одговори отац, то је учинити најнечасније дело међу свима делима која могу осрамотити човека.

— То мора да је велики грех, рече госпођа Гранде, и мога девера чекају паклене муке.

— Ти одмах у твоје литаније, рече он евојој жени слежући раменима. — Банкротирати, Евгенија, настави он, то је крађа, коју закон на жалост узима у заштиту. Људи су дали Виљему Грандеу своју робу, јер је уживао глас часна и поштена човека; а он им је све појео, оставивши им само очи да могу плакати. Разбојник на друму чаенији је од банкрота; оп кад те нападне, бар се можеш бранити; осим тога, он ставља на коцку свој живот; док банкрот.... Укратко, Шарл је осрамоћен.