Српски књижевни гласник

16 СРпски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

— "То сам и ја помишљала, одговори мати.

— "Тако, само тако! Само да вам је да трошите новац, узвикну отац. Ама, мислите ли ви да се овде пресипа 7

У том тренутку чу се из собе на тавану угушено јецање, тужније но икад, које престрави Евгенију и њену мајку.

— Нанона, иди види горе да се не убије, рече Гранде. А вас две, настави он окренувши се жени и ћерки, узмите се у памет. Ја одох. Идем до наших Холанђана који данас путују. датим ћу отићи до Кришоа, да се разговорим с њиме о свему овоме.

Он оде. Кад је Гранде затворио врата, Евгенија и њена мати дахнуше душом. До овога јутра Евгенија никад не беше осетила никакву тегобу у присуству свога оца; али од пре неколико сахата свакога тренутка мењали су се у њој и осећаји и мисли.

— Мама, колико се златника добија за једно буре винаг

— Твој отац узима за буре између сто и сто педесет динара, кашто две стотине, колико сам чула.

— Кад добије од бербе хиљаду и четири стотине буради....2

— Бога ми, чедо моје, не знам колико је то ; твој ми отац никад не говори о својим стварима.

— Па, то тата мора да је богат.

— Може бити. Али ми г. Кришо рече да је пре две године купио ФроаљФон. С тога неће имати готова новца.

Не знајући више ништа о имовном стању свога оца, Евгенија се не упусти у даље рачунање.

— Није ме спазило, сирото дете! рече Нанона вративши се. Лежи на постељи па плаче као Магдалена: жалост га је погледати. Каква је то туга обузела јадног лепог младића 7

— Брзо, мама, да га тешимо; а ако чујемо куцање, сићи ћемо.

Госпођа. Гранде не могаше се противити умиљатоме гласу своје кћери. Евгенија се показа узвишена, у њој се пробуди жена. Обе, устрептала срца, попеше се у собу Шарлову.