Српски књижевни гласник

20) СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

— Није, одговори госпођа Гранде. — А шта ради горег — Плаче за својим оцем, одговори Евгенија.

Гранде погледа своју кћер и не умеде ништа рећи. И он је био по мало отац. Пошто је једанпут двапут прешао преко собе, он се брзо попе у свој кабинет — да размисли у које хартије да уложи новац. Његових две хиљаде ланаца оборене шуме беху му донели шест стотина хиљада динара; кад се овој суми додаду: новац који је добио за своје тополе, његови приходи прошле и ове године, поред две стотине хиљада динара од продаје коју је мало пре био закључио, могао је саставити девет стотина хиљада динара. Двадесет на сто да заради за кратко време на ренти, која је продата по седамдесет динара, мамило га је. Он исписа. своје рачуне на оним истим новинама које беху донеле белешку о смрти његовога брата, слушајући, и ако на њ није обраћао пажњу, поред себе, јецање свога синовца.

Нанона удари руком у зид, да позове евога господара да сиђе, јер је вечера била на столу. Под сводом и на последњем басамаку од степеница, Гранде је говорио у себи: — Пошто ћу добити осам на ето камате, уложићу новац у државне хартије. За две године имаћу милион и пет стотина хиљада динара, које ћу повући из Париза све у злату.

— Но, а где ми је синовац 7

— Он каже да неће да једе, одговори Нанона. Он ће се разболети.

— Нека га; у толико ћемо више уштедити, одговори јој Гранде.

— Оно, и то је истина, рече она.

— Најзад, неће плакати вечито. „Глад изгони вука из шуме.“

За вечером је владала необична. тишина,

— Драги Гранде, рече госпођа. Гранде кад је чаршав дигнут, треба да обучемо црнину, у знак жалости.