Српски књижевни гласник

10 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

њему свети што је ђак бије. — „Ах, што је то фраг шенски, што ми прави ћејф, кат га џак пије!“

Момак се врати у новом потпуном оделу од кончана ткања, пепељасте боје са црним пругама. Јака му покрила шију, грудњак беше тесан и кратак, ногавице три прста дуже. Жена се љутну, па се одмах п осмехну, — доиста је очекивала да ће бити и горе, да се неће моћи поправљати. По упутству њеног прета, крпа нацрта сапуном оправке, па обојица уђоше у собу.

Радован се врати носећи неки листић, штампан крупним словима. Беше намрштен. Лист остави на тезгу, па састави руке састраг и загледа се у таваницу. Жена узе лист. „Војна команда“. Бројеви. „Позивају се они који су рођени 1874“.

— Шта је ово 7 Шта је теби 2 пита жена.

Радован наду образе.

— Није ништа ново, али... То је за Аранђела. Позив у војеку.

И она се уозбиљи. Седе и загледа се у хартију.

У соби се разлеже грохотан смех калфин. Доиста је стари Шваба рекао нешто, што младић не разумеде.

Анка диже главу.

–—-- Па ово није одмах. Позив је тек за август.

— Па да. Али колико је дотлет Нешто више од месец дана !

Аранђел их затече сетне. Мајсторица се беше поднимила; лист јој лежаше на крилу. Радећи погледао их је, и накањивао се да проговори нешто, кад га она запита:

-— Јеси ли ти рођен седамдесет четврте 2

— Штог

— Је ли ти двадесета година 2

— јЈеест.

— Е, па то ти је. Ево ти! И даде му лист.

Аранђел разјапи уста гледајући крупна слова. Ila поче мицати уснама и бледетп. Дуго је „учио“, па баци лист.