Српски књижевни гласник

114 ДРАНЂЕЛОВ У две 1“ 13

о Анка слатка моја деде'ми 'вапевај!: Ах, "твој гласе!

Жена уетукну. Дрхтавим глаеом рече: Нона

— Седи, де седи! док запалим лампу...

Настале "кратко рвање, чу“ се пригушен“ врнеак, и онда... ништа, око греха занеми, мркну. све.::

..Кроза сутон, другим крајем улице, упути се вој вис на реци. Шпнаојје! као пребијен, погнуте 'главе. Они који “су га' сретали морали“ су помишљати, 'да таг јечена= шла“ прека болест или' жалост. пао је; ишао; 'куд. су га ноге носиле, куд су ra пређе чеето ноепле; 'зором, здрава села, ка Сави. На обали савлада та“ нијанетво. Леже игадепа. Кал 'се пробуди, беше зора. Дуго је седео глелајући празним погледом. Најпосле отпаса оружје, свуче POpme ' хаљине 'и 'чизме, ' сави' све у гуку и стеже кајишом... Преплива Саву.

Тражише га два три дана, па у књизи, поред његова имена, записаше: нестао.

За дуго се мајстор Радован не могаше утешкти. Први пут му би лакше, кад се уверп да је Анка трудна.

Симо МАТАВУЉ.

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. (13)

Пошто. је неколико пута обишао башту, у снегу, не осећајући хладноћу, Гранде наслути да му је кћи крај његове жене, и, веома задовољан што ће је ухватити у пепоштовању · његових Заповести, устрча уз етепенице ако као, мачка, и појави се у соби госпође Гранде у тренутку , када је, миловала. по (коси Евгенију, чије је лице лежало у крилу материнском..,

— Утеши се, моје јадно дете; твој ће отац „попустити. — Она. нема: више оца! рече качар. Јеемо ли збиља пи ои ја, госпођо Гранде, родили непослушну. кћер, као