Српски књижевни гласник

14 | СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

што је ова 2 Лепо васпитање, нарочито религиозно! Шта, ви нисте у својој соби7 Напоље, у затвор, у Затвор, госпођице.

— Зар хоћете да ме лишите кћери, господине 7 рече госпођа. Гранде, показујући лице које се беше зажарило од грознице.

— Ако хоћете да је уз вас, водите је, чистити се обе из куће... Гром и пакао, где је новац шта је е новцемг

Евгенија устаде, охоло погледа свога оца, и уђе у своју собу, коју чича закључа.

— Нанона, повика, угаси ватру у дворници.

И он се врати, па седе у једну наслоњачу, до камина у соби своје жене, којој рече:

— Зацело га је дала оном подлом завођачу Шарлу коме је замакао за око наш новац. ~

У опасности која је претила њеној кћери и у својим осећајима према њој, госпођа Гранде нађе довољно енаге да привидно остане хладна, нема и глува.

— Ја о свему томе нисам ништа знала, одговори она окренувшш се зиду, да би избегла ватрене погледе свога мужа. Ја толико патим од ваше напраеитости да, ако ме моје слутње не вар ју. одавде нећу изићи друкчије но с ногама напред. Требало је да сте ме поштеделп у овом тренутку, господине, мене која вам никад ништа на жао нисам учинила, бар тако мислим. Ваша вас кћи воли, и ја сам уверена да је невина као од мајке роћена; зато немојте је мучити, опозовите своју одлуку. Хладноћа је врло јака; можете бити узрок какве озбљине болести.

— Нећу ни да је видим, ни да говорим с њом. Остаће у својој соби о хлебу и води све дотле док не задовољи свога оца. До ђавола! глава породице мора знати где се дева новац из његове куће. Она је имала рупије, којих можда нигде више у Француској нема, па ђеновљанске златнике, па холандске дукате...

— Господине, Евгенија је наше једино дете, па баш да их је и у воду бацила...