Српски књижевни гласник

4298 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

флоте са пет стотина једрила; утврђивање под командом четирп маршала у Динкирхену п Остенду, Калеу, Монтрељу п Сент Омеру, војнички престо са којега се раздадоше прва одличја Почасне Легије, параде, еветковине, — сва та галама имала је у главном три еврхе: узнемирити Енглеску, успавати Европу, скупити п одушевити војску.

Чим је то постигао и претурпо, Бонапарта је раскварио, комад по комад, ту вештачку машину, коју је подигао у Булоњу. Кад ја приспех, она се већ на празно окретала као она водоводна машина у Марлију. Генерали су се витлали тамо амо с привидном ревношћу, не знајући ни сами у ком циљу. Пуштали су у море неколико несрећних бродова, које су Енглези презирали и често топили. Сутра дан по моме доласку, дадоше ми да заповедам једним таквим бродом.

Тога дана на мору је била само једна енглеска фрегата. Она се играла пред нама, кривудала је најпре поносито п полако, ишла је тамо амо, окретала се, нагињала се на једну страну, подизала се, огледала се у води, клизила. је, заустављала се, пграла се на сунцу као лабуд кад се купа. Наш бедни равни брод нове и рђаве форме бејаше се са још четири друга слична брода навезао мало даље на пучину; таман смо се ми поносили нашом смелошћу, кад одједном откриемо пред собом мирно играње фрегате. Да смо га гледали са копна чинило би нам се зар лепо и појетично, или бар да се то дешавало између Енглеске и нас; али она је била дошла између нае п Француске. Обала булоњска била је од нас једну миљу далеко. Ми се мало замислисмо. Запесмо из петиних жила, које с рђавим једрилима, које с још горим веслима, па на њу; и докле смо се ми батргали тамо амо, фрегата се мирно п даље купала у мору пи описпвала око нас много лепих лукова, прелазила, као оно добро дресиран коњ у мањежу, с леве на десну руку, шарајући по води лепа елова # 7. Видесмо да је била толико добра да је више пута прошла поред нае, а није испалила ни један топ; чак, шта више, одједанпут их све увуче унутра, а мазгале се