Српски књижевни гласник

466 СРПСКИ КњижеВНИ ГЛАСНИК.

Спајање наше војске с црногорском у Ново-Пазарском санџаку такође се није дало извести. Црногорски се кнез бојао да у том случају не би пшло тешко с разграничавањем између Србије и Црне Горе. Војном конвенцијом која је између њега и Милана била пред рат закључена, спајање „две братске војеке“ није било ни предвиђепо; свакој је војсци била обележена њена „сфера рада“, тако да је могло изгледати да је конвенција закључена управо зато, да се ми и Црногорци не бисмо никако срели.

Према. томе на којој је етрани наша војска ступила у офансиву7 На петочној, на којој се по Ристићевом плану пмала да држи дефансиве. Нашим војним операцијама управљао је Черњајев, један руски ђенерал кога су нам позајмили панелависти. Као евима панславистима, Черњајеву је било главно изазватп Руспју на рат. Једном изазвана на рат, Русија би, наравно, ушла с војском у Бугарску; пз тог разлога, требало је да и ми упаднемо у Бугарску како бисмо бранили е бока руску војску, коју је ту Черњајев сваког часа очегпвао. У место, да продиремо у правцу Сарајева п Призрена, као што је јавно мњење пред рат препоручивало, ми смо у један пут окренули у правцу Видина п Софије. Пре nero Je командант дринске војске издао и рго јТогта проглас на народ у Босни и Херцеговини, · Черњајев се пожурпо пздати проглас па балканске хришћане у опште, под којима је требало разумети Бугаре специјално. Остављајући већ готов устанак преко Дрине, он је пошао да подигле устанак у Бугарској, где, као што се одмах показало, до устанка. није ником било. Благодарећи Черњајсву, паш је рат управо био постао рат за бугареко уједињење у место за српско.

Као год што су Херцеговци могли продужити устанак до почетка нашега рата, тако смо се ми надали да ћемо моћи продужити наш рат до ступања Русије у акцију. Ступање Русије у акцију нама се чинила ствар од неколико месеци. И одиста, ми емо заратили јуна, а већ септембра Горчаков предлаже Апдрашију да Аустрија