Српски књижевни гласник

479 СРпПсСки Књижевни ГЛАСНИК.

осталом имало је тек да се преговара, и како нам Аустрија више није требала, Ристић се није у тим преговорима показивао ни најмање попустљив, — као да је хтео вратити Аустрији оно уцењивање које је Андраши чинио над њим у Берлину. Кад је, услед тога, дошло до сукоба између нас и Аустрије, Милан је нашао да му ваља жртвовати Ристића. После тога, Аустрија је, готово без тешкоћа, добила какав је хтела трговински уговор, а и грађењу железнице приступило се одмах. И не само то, него је између нас и Аустрије била закључена једна тајна војна конвенција, чији текст још није објављен, али о којој се ипак толико зна да се њоме Србија одрекла своје спољашње самосталности у корист Аустрије. Ми смо ставили овој сили своју војску на расположење, у исто време кад смо се обвезали не закључивати без њена пристанка политичке уговоре с другим државама. Ми смо без мало дошли у положај једне државе под протекторством, стојећи према Аустрији од прилике у оним односима у којима на пр. Тунис према Француској.

О догађајима после Берлинског Конгреса нема места овде говорити: они припадају једном другом историјском периоду који још није окончан. За нашу епољашњу политику у ХТХ веку може се без претеривања рећи, да је, судећи по резултатима, била у главном добро вођена. У томе веку Србија је од пашалука дотерала до државе : то није био ни у колико један преображај који се сам од себе, без икакве вештине, дао извести. Ипак, не треба мислити да смо, добиг своју државу, свршили најтежи део свога посла. Уједињење српскога народа представља, може бити, компликованији проблем него уједињење ма ког другог народа. Срби су подељени на две државе а на три вере; хеослобођене њихове земље налазе се нешто под Аустријом, а нешто под Турском; ослобођавајући оне прве, пмаћемо, између осталога, да рачунамо с хрватским сепаратизмом и се црногорским партикуларизмом; осло-