Српски књижевни гласник

38 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

или разговарају лагано и е дугим прекидима. Нико од њих није навикао на овакво мртвило п то још на гозби' реткој по изобиљу у јелу и пићу. Некако се данас дуго није могла да распламти бурна живахност, својствена становницима. ноћишта, кад би се окупили око боце.

—- Ви... пси! Престаните урлати.. — викну капетан певачима, подижући главу са земље и оелушкујући. Неко иде... у колима...

Кола у Улазној Улици, па још у то доба, нису могла не изазвати општу пажњу. Ко ли је то из вароши могао ризиковати да се воза по џомбама и јалацима улице, — ко и зашто 7 Сви начуљише уши. Кроз ноћну тишину лепо се чуло зврјање кола и трљање точкова о нараменице над њима. Кола су се примицала све ближе. Чу се нечији „глас, који грубо пита:

— Где је тог

Неко одговори:

— КЕно.. ваљда, у тој кући.

— Даље нећу ни маћи..

— То иду нама! — повика Кувалда. — Полиција! — чу се узнемирен шапат. — На колима! Е будало! — потмуло рече Мар-

тјанов. Кувалда се диже и пође вратима. Оглодак пспружп врат за њим и оелушкиваше. Је ли то ноћиште 2 — пита неко звонким гласом.

Јесте, Аристида Кувалде... прогрме незадовољно басом Кувалда.

— "Тако, тако... ту је таман и становао новинарски извештач Титов.

— А! Је ли то њега возите 7

— Да.

— Пијаног 7

— Болееног !

— Онда је врло пијан. Еј, учитељу ! Дед, дигни се!