Српски књижевни гласник

40 | СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГлАСНИК.

Никола 1 одбије свако посредовање у делу нарушених руских уговора с Портом; односно Грчке пак начињен је протокол (23 марта 1896), да Енглеска и Русија предложе султану своје посредевање п да израде Грчкој аутономију под портином врховном влашћу. Ако Порта не: би пристала на овај предлог, обе силе задржавају себи право да јој га наметну силом, одричући се сваког добитка у тој ствари. Било је још уговорено, да се тај протокол саопшти аустријском, пруском M француском двору и да им се предложи да му се придруже ради дефинитивног уређења односа између Порте и Грчке.

У време кад је Велинктон водио ове преговоре, руски цар је већ био послао ултиматум Порти, који јој је предао 25 марта руски отправник послова у Цариграду, Минчаки. Русија је тражила: 1, да Порта васпостави у Влашкој и Молдавији стање какво је било пре 1821 годиме; 2 да не само пусти на слободу српске депутате, већ и да у принципу пристане да уредп са српским народом привилегије уговорене осмом тачком букурешког уговора; 3, да одреди пуномоћнике који ће на руској граници преговарати о свима питањима, о којима је преговарао Строганов у Цариграду од 1816 до 1821 године. Порти је остављено шест недеља да прими или одбаци овај ултиматум. У случају неповољног одговора Минчаки је имао да одмах напусти Цариград. Руска војека је била већ мобилисгна на Пруту, и ултиматум, потпомогнут оваким аргументом, поразио је Порту. Султан, имајући на врату грчки устанак M реформу јаничара, прими ултиматум, и 1 јула 1826 у Акерману отпочну преговори између руских и туреких делегата. Српски депутати су били пуштени на слободу 23 априла, и они одмах похитају да о томе известе кнеза Милоша. Они су били у врло бедноме стању. Самуило, игуман манастира Каленића, био је већ умро, а кнез јагодински

1 Матеј Јаковљевић Минчаки дошао је у Цариград 10 јануара 1824, као представник Русије за трговачке послове.