Српски књижевни гласник

48 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

односе у својим рукама и није имао да се бори са онозицијом, која би ишла на супрот његовом гледишту и намерама у спољњој политици. Политичко затишје, које је: настало у односима. европских држава после бечкога конгреса, јако је ишло на руку политичкој еманципацији Србије, и оставило доста места мудрости кнеза Милоша, као и његовим консервативним тенденцијама, које су се слагале са ондашњим нолитичким системом у Европи. Он се није дао завести ни Али-пашом јањинеким, ни Инсилантијем, нити је хтео да чује за позиве морејских Грка.

Криза, која је настала у руско-турским односима услед грчког устанка, и насилни пут, којим је решена, јако је допринела српској ствари. Русија је натерала султана акерманском конвенцијом и једренским миром, да пристане на најшире тумачење осме тачке букурешког мира, и том је приликом утврдила право евога покровитељства над Србијом. Заузимање Русије за српску ствар било је јако олакшано, управо оправдано, тим фактом, што је, мудрошћу кнеза Милоша, српеки народ остао на миру за све време велике кризе кроз коју је Порта пролазила, и тиме стекао право на њену награду.

Паследство кнежевског достојанства је чисто дело кнеза Милоша, п важност овог уступка је била огромна. гаследство кнежевског достојанства било је јемство за унутрашњи мир MH за одржање привилегија, изложених у хатишерифу од 1830 године. Оно је имало да ограничи и обузда борбу за утицај у Србији између Порте, Русије п Аустрите. Једном речи хатишерифом и бератом од 1830 године Србија је добила чврету основу за свој политички развитак и ушла у ред држава. Без сумње то је највећи успех у српској спољашњој политици у ХХ веку.

(Паставиће се),

Др. Мих. ГАВРИЛОВИЋ.