Српски књижевни гласник

СПОЉАШЊА Политика СРБИЈЕ. 47

Правима, детаљно изложеним у новоме хатишерифу од 1830 године, Србија је постала аутономна кнежевина под врховном влашћу Портином, и тиме добила своје политичко биће. Овај је хатишериф прочитан врло евечано у Београду 30 новембра 1530 године, иза Батал-Џамије, пред народним посланицима, београдским везиром, турским великодостојницима и гомилом Срба и Турака. Турци су били поражени овим хатишерифом, Срби су пак плакали од радости. Присаједињење отргнутих нахија било је тачка чије је извршење нарочито изазивало тешкоће, и Порта је ту ствар одуговлачила под разним изговорима. Али маја 1553 то је питање решено, између руског посланика у Нариграду пи туреког министра пностраних дела, у корист Срба, и кнез Милош је заузео те пределе.

1Х.

У спољашњој политици Србије од 1804 до 1850 године има два јасно одељена перијода, од којих један почиње 1804, а други 1815 године. П ако се та два перијода не наслањају један на други, п ако није било политичког континуитета, ипак су они везани једном нераздвојном везом, а та је веза: осма тачка букурешког мира.

Од 1820 године та је тачка политички програм кнеза Милоша, а 1р50 Тасто било је условљено и његово наслањање на Русију. За извршење тога програма кнезу Милошу је требало много мудрости и обазривоети, и заиста он је необично добро знао улесити своје понашање и према Порти и према Русији.

Порти је кнез Милош представљао захтеве српског народа као дело сопствених побуда и тврдио да народ све очекује од милости и великодушности султанове, ма да је врло добро знао колико се може ослонити на великолушност Турака и „на слаткоречије турске господе“. Праву наду своју он је полагао у заштиту Русије и знао је да се Турска мора или сломити или испунити руске захтеве односно Србије. Његова је политика доследна и стрпељива. Он ју је сам водио, имао је сву власт и све