Српски књижевни гласник

46 СРпСки Књижевни ГЛАСНИК.

с Портом. Коцебу, један од љубимаца Забалканскога, реKao Je доцније односно овога: „да треба увек Србима да остане пешто да желе, јер иначе ће брзо заборавити да су били поданици Портини п да имају обавеза према. Русији.“

Да би што пре руска војска напустила Румелију, Порта похита одмах по закљученоме уговору, да изда хатишериф, којим се обавезује да испуни све уговореле обавезе према Србији. Ферман је гласио на београдског везира, али је био предат и кнезу Милошу и прочитан у Великој Народној Скупштини, јануара 1830. Скупштина је примила овај акт са необичним одушевљењем, а нарочито беседу кнеза Милоша, коју је прочитао Дим. Давидовић и којом се потанко објашњавају привилегије подарене Србији. 25 јануара, својим свечаним решењем, скупштина је дала кнезу Милошу назив „Избавитеља и Оца Србије“ и потврдила њега п његове наследнике за кнежеве српске.

Привилегије, које је султан обећавао Србима хатишерифом од 1829, имале су тек да се разраде и у дефинитивној форми ставе у нови хатпшериф, на коме је радила у Париграду српска депутација са руским послаником. За време израде тога хатишерпфа, кнез Милош успе те великим даровима задобије београдског везира и више чиновнике на Порти, и изради наследно кнежевско достојанство у својој породици, које буде унесено у хатишериф, n koje My Je и нарочитим бератом било потврђено. Заиста, Порта је имала доста рђаво искуство са ненаследним влашким кнежевима; давши пак кнезу Милошу наследно кнежевско достојанство, Порта се надала да ће овим само привезати за себе нову династију. Сам факат да Русија није наваљивала да ве Србији учини ова концесија био је за Порту опомена, да овом радикалном мером стане на пут интригама Русије п Аустрије, интригама које би неминовно настале да. је кнежевско достојанство остало ненаследно. Рибопјер, руски посланик у Цариграду, и сама руска влада били су изненађени овим успехом кнеза Милоша.