Српски књижевни гласник

ТАРТАРЕН НА АЛиима. 13 дозналим главама мушки очешљаним, учини се од ове појаве најпре нека залутала крава, затим као нека врста лимара, торбара, са својом робом.

На десет корака, појава доби други облик, и показа лук на рамену, шлем са спуштеном кацигом као у стрелаца из средњега века, што је било невероватније видети. на оним висинама но какву краву или каквог торбара.

Стигавши на перон, стрелац није био ништа друго до један пун човек, плећат, трбушат, који је час по застајао да се издува, да стресе снег са својих доколеница од жута сукна, са своје плетене струке испод које се могао видети само један део лица — неколико праменова проседе браде, и огромне зелене наочари са стереоскопским стаклом. Кукача, планински штап, торба на леђима, конопац укрштен преко груди, гвоздене енгече и куке за појасом једне енглеске блузе са широким испускама допуњаваху опрему овог савршеног алпиниста.

На пустим врховима Мон-Блана или Финстерархорна ова пењачка опрема учинила би се сасвим природна; али на Риги-Кулму, на два корака од железнице!

Алпинист је, и то је истина, долазио са противне стране станице, и стање његових доколеница сведочило је о дугом путу по снегу и блату.

Неколико тренутака гледао је гостионицу и њене споредне зграде, пренеражен што је на две хиљаде метара изнад морске површине нашао овако велику грађевину, галерије од стакла, колонаде, седам редова прозора и простран перон који се пружао између два реда великих фењера, који су овом планинском врху давали изглед Оперског трга у Паризу у зимском сутону.

Али ма колико да је могао бити изненађен, они у гостионици изгледали су изненађени још више; и кал алпинист беше ступио у огромни трем, настаде радознало гурање на уласцима свих дворница:- господа са биљарским таковима, са отвореним новинама, госпође с књигом или са радом у руци, а даље, далеко у дубини, по степеницама, нагињале су се главе преко ограде, између ланаца од лифта.