Српски књижевни гласник

ЦигаАНИ. 31

гласи „велика Српкиња“, итд. Ја сам у доколици упоређивао речи наших Цигана са језиком њихових суплеменика у Москви и Немачкој и врло је велика разлика

отуда је лако појмити, зашто се један шпански Циганин једва понешто може да разуме са својим земљаком из Влашке или одакле било с петока. Интересно је, што наши Цигани имају за Турчина свој назив „Корахаип“, а“ за Бугарина неки кажу „Булвало“. У циганском језику у северној европи има елемената грчких, бугарских, сриских, румунских, маџарских, немачких п пољских, све п0зајмљено од парода с којима су негда заједно живели; у јужноруских Цигана нема речи маџарских, немачких п пољских, значи да међу тим народима нису ни живели. Тако се по језику енглеских Цигана зна куда су прошли, док су к њима дошли. У свих јевропеких Цигана има у језику јужнословенских речи, нешто грчких, персијских и јерменских, као етапа где су боравилт.

Цигани су по карактеру врло елаби, непоуздани, лажљиви, п толико лакоми на туђе да у свету уживају „реноме“ лопова. Брак им је врло лабав, особито код варошана, па се чак негде неће да зна'ни за род. Плашљиви су где је тврдо, а према немоћном и нејаком бездушни су и на све спремни. 1848 опремљени су из Србије цигански коњаници са Тасом арачлијом на челу и борили су се против Маџара. Не треба веровати да систематски краду децу, а у згоди п прилпком извесно п то чине. У Немачкој п Аустрији, где се с њима нечовечно поступа нападају на сељаке пи оружаном руком и често се чују убиства, а у Русији п Србији, где је свет према њима потпуно човечан, таквих тужаба нема. Шта више за настањене српске Цигане може се тврдити да су у главном поштени п вредни, п да у зноју лица свог зарађују хлеб или се, опет часно, довијају на лак начин да зараде. За Циганке се већ друкчије говори: оне краду, гатају и лажима маме новац. Од корисних радова спомињем ту гребенање вуне, и помагање уз бербу и тд. За несталне пак, Гурбете, који нису стојбеници, обратно је уверење: више од крађе