Српски књижевни гласник

DON СРПСКИ Књижевни Гласник.

њем Журдена, наиме да порок потчини у кући еве, и да се њему без. поговора жртвују и најиречи интереси и Hajatu осећаји као што је љубав према кћери (истина је да интрига Стеријпног комада смета томе: ни Фема не би попуштала у жељи да уда Евицу за Ружичића, као“ Журден да уда Луцилу за сина „великог Турчина“, да није, као грофица од Еекарбањаса од прилике, сама испрошена. од Ружичића). Ми овде још не говоримо о Молиеровом цртању „Учених жена“ где порок узима огромне ; дименсије п разорава све основе морала и породице. а ту је цртање још јаче него у „Пучанину властелину“ (истина је и то да су „Учене жене“ једна од последњих и најачих комедија Молиерових). Ипак зато, у карактеру Фемином има п врло добрих црта; има доследности, п0ступности, и каткад п самог рељефа. Обраћамо пажњу на сцене се Ружичићем, и на поједине местимичне речи које је врло лепо карактеришу.

Остали карактери у .„Покондиреној тикви“ такође нису онако добро оцртани као одговарајући карактери у „Пучанину властелину“. Пајеигурније и потпуно доследно су оцртани љубавници, Васа и КЕвица, који одговарају Клеонту и Луцили. То је пар љубавника потпуно молиерских, и ми подсећамо на пету и шесту сцену трећега чина, где се они најпре грле па после грде, исто као Клеонт пи Луцила или, што је у овом случају све једно, као љубавници из „Гери amoureux“. Чак је и расплет интриге у комаду, у колико се њих тиче, изведен налик на тај део расплета код Молиера: Васа добије Евицу' преваром, угађајући лудим прохтевима њене матере, као што Клеонт добија Луцилу истим средством од њеног оца. Најоригиналније је оцртан Ружичић, То. је тип „славеносербеког списатеља“ (боље рећи словенског, јер оно је већ словенски језик којим он говори), онај исти који је Стерија оцртао у „Лажи и Паралажи“. Стерија је ту дао потпуно локалну, нашу фигуру, и у исто доба смелу и оригиналну. Њему је та фигура била нарочито драта те се враћао њој пошто ју је раније већ.