Српски књижевни гласник

СРПСКА ДРАМА У ХЈХ ВЕКУ. 609

секицирао. Ипак зато, Ружичић на неким важнијим месетима, није добро наеликан као човек, као жива личност. Ружичић је, као год пи Сара, пробисвет, авантуриста (кад се на крају открије ко су њих двоје, тај расплет јако подсећа на расплет у „Прециозама“: п тамо Маскарилу и Жодлеу спадне одједанпут њихово господство), али се не понаша (а тако ни Сара). довољно као такав (баш на крају, на том истом месту кад их познаду). Боље су насликани Дорант п Доримена код Молиера. Нарочито је карактер Дорантов тачније и развијеније представљен. Митар, који одговара госпођи Журден, Јован, Анчица рађени су нешто несигурном и невештом руком.

Што је у .Покондиреној тикви“ још врло лепо, ефекат врло комичан и неочекиван, то је она вавилонска кула од језика који се у комаду говоре (елично Молиеровом „Гоеподину Пуреоњаку“, п боље него тамо). Ефекат је јак кад Јован окрене словачки с Ружичићем, само је и Фема ваљала да буде у истој сцени, па да сва та мешавина језика буде још екстравагантнија. Али Стерија није био вешт да све што нађе, одмах и екесплоатише. Сем ове четпри комедије (,.Тажа и Паралажа“, „Кир Јања“, Зла жена“, „Покондирена тиква“) које је брзо јелну за другом опремао у свет, Стерија је, за цело даље време своје подуже драматичарске кариере, штампао још само две комелије: „ЖКенидбу и удадбу“ (штампана 1559, играна 1841 још) и „Београд некад п сад“ штампана 1853. тад пи написана). Са оба та комада ушао. је у једну нову врету комедије: од комедије карактера коју је дотле неговао, прешао. је на комедију нарави.

„Женидба п удадба“ (5 чина) је једна врло мала комедија (могло би се слободно рећи да се састоји из једног чина са трпи промене: Стерија је није ни поделио у чинове него у „одељења“), са још мање интриге (колико интриге нема, може се видети по томе, што лица на листи немају ни имена него се уопште зову: муж,

39