Српски књижевни гласник

6012 СРПСКИ КњижеВНИ PJIACHHK

Молиер. Почевши као да се забавља. са људским типовима, он је у својој кариери писца комедија изишао на песимизам, горчину, мизантропију.

„Београд некад п сад“ (2 чина) је један комад, или. слика, или низ елика, као неки „преглед“ у којем се износи једно лице како се понаша и осећа у свету који није за њ (једна стара паланчанка која је запамтила старински, турски Београд, враћа се после дужег времена у нашу варош која јој је сад страна и несимпатична). Ствар је забавна и лака, има и сатире и ако врло благе и уздржљиве, мало је развучена још и једнолика. То је Стерија писао кад се после 1848 иселио из Србије, и у свом белом Бршицу сећао се наглог и напредног Београда у којем је десетак година активно проживео.

Сем побројаних комедија, Стерија је написао још неколико које је оставио у рукопису. То су „Превара за превару“ (1 чин, пграно крајем 1841 или почетком 1842), „Волшебни. магарац“ (1 чин, играно такође у исто време, како изгледа), „Џандрљив муж“ (3 чина, играно 1847 или 154%), „Судбина једног разума“ (3 чина, писано после 1545 m можда много после ње, неиграно како изгледа), по „Родољупци“ (5 чинова, писано после 1548, неиграно

по свој прилици)"

О овим делима, као о рукописним, не можемо говорити, како смо то и раније већ објаснили.

Кад се погледа на целокупан рад Стеријин у области комедије, види се огроман напредак који је комедија с њим учинила. Сасвим неочекивано, у времену кад ми у Јоакиму не добијамо ни преводиоца Молнера, којега смо могли очекивати, у Стерији добијамо одједанпут једног „српског“ Молпера, како би се могло рећи. По начину и процедурама писања, по роду комедија који је неговао, по лепом таленту којим је ту успевао, Стерија је одиста један, можда несвесни, наш. последник Молцџеров. Није обухватио онако широку галерију порока MH слабости

1 „Симпатија и антипатија“ (2 чина, писана око 1842 по свој прилици), није очувана.