Српски књижевни гласник

СРПСКА ДРАМА У ХЈХ ВЕКУ. 611

још, човек види како ти родитељи пред светом налазе лажно наивне, поштене и доброћудне фразе, етереотипне у осталом, којима покривају п завијају своју подвалу и ирема ћери и према младожењи (матп која зна ла. јој кћи у том тренутку плаче у другој соби од љутине што се за тако лошу прилику удаје, каже „кумачи“ која је дошла на честитање на пита: „а гди је Јулка 2“, овакав одговор: „е, Јулка ти се забунила ; знаш како је“: отац, опет, кад га проводаџија пита за мпраз, одговара: „за то ћемо најлакше, све ово то је њино и божје, а коме ћемо него њима 7“ а зна да нема ништа п да му је кућа задужена); кад, после, погледа како ташта не цени зета, ни девојка не воли младожењу, него се и мати и кћи, п jom једна тетка одозго, поломише да покваре прошевину само за то што им се учинило да се може добити једна боља прилика; кад уз то види да ви другарица младина не воли њу него је дошла само да је опомене нека је „повуче“ кад пође на венчање, не би ли се п она удала; кад, једном речју, види сву ту лаж, превару, подвалу, етоизам, тартиферију, скоро разбојничко пљачкање под видом“ „честности“ и конвенција, а уз то и оно ниско стање. женске пнтелигенције, оно нецивилизовано и дивљачко сујеверје њихово (бајање, врачање, бацање карата); и кад, најзад, погледа оног епротог младог мужа коме се све то неваљалство и несрећа сруче на главу, и против кога су сви, и таст, п ташта, и жена, п којем су, одмах после свршена брака, немилосрдни непријатељи, и кадри су га напасти због једне никакве ситнице, због првих речи које он каже кад га жена усред важног посла стане љубити (сцена је као у „Заљубљеној“ од ЖЕ. Порториша), или због оног вечног женског шешира. који је кукавни Стерија добро знао — дође човеку да се згнуша на ту целокупну нискост и неваљалство, и, што је овде главно, да се скоро задиви Стерији с коликим је он реализмом, песимизмом, искреношћу, енергијом, смелошћу извео ову јаку слику наших обичаја, ову ванредну комедију нарави. Стерија је одиста имао песимизма, као и 39%