Српски књижевни гласник

Књижевни ПРЕГЛЕД. 621

обућу у руке да би могли брже трчати и потрчаше 60соноги за нама све до подножја у моју почаст. Не могући више да дишу, стадоше и пустише нас да на миру продужимо пут.“ Ти бирачи су они исти бретонски сељаци који ни речи францускога не разумеју. Они су пљескали и викали живео једино из поверења. Жил Симон је сматрао да је тога дана постигао највећи оратореки триумф у своме животу.

У Мајекој скупштини од 1848, која је изишла из ових избора, било је људи који су играли важне улоге у политичкој историји или у историји идеја: Виктор Хиго, Франсоа Араго, Едгар Кине, Луј Блан, ЛедриРолен, ђенерал Кавењак, маршал Бижо, Тијер, Берије, Ремиза, Монталамбер, Ламартин. Најинтересантнија глава у „Првим Годинама“ описује рад ове скупштине. Жил Симон даје врло тачну физиономију једнога политичког стања потпуно новог, несређеног и колебљивог и црта, у потезима финим п деликатним, портрете људи који су тим стањем управљали.

Првих дана фебруарске Револуције од 1848 париека популација. у својој масп очекивала је да ће се све свршити простом „лекцијом влади.“ Маса је била симпатична свакој манифестацији, али да се могло претпоставити, да ће се буна претворити у Револуцију, и она би са страхом устукнула натраг. Међутим то је била Револуција. Кад је народна гарда, која је обухватала све здраве људе од 20 до 60 година, пришла устаницима, светом овлада страх. „Страх од чега Од Републике Не одвише. Страх од социјализма. Социјалисте викаху на сва уста да су онп победници. Изгледало је као да све нове и нове секте излазе иснод земље. У очи битке с њима се спрдало; после битке од њих се дрктало. Неколико 'ањалица који су с муком издржавали један бедни листић, нађоше се од једном на челу читаве војске, јер је довољно, да се војека скупи, да човек буде јак или да изгледа да је јак. Међутим Прудон, Пјер Леру, Консидеран. Распај, у ствари се псто толико један од другога