Српски књижевни гласник

020) СРПСКИ Књижевни Гласник.

у Лоријану, у улици пристаништа бр. 13, 31 децембра. 1814“. То је сушта истина. Лоријан може бити у Бретањи, али он је тако далеко, да за њ не знају Бретонци овога краја. И тако, с четири гласа већине, буде изабран кандидат попа Кероана, Нотар Тасел, чија се цела говорничка вештина налазила у овој јединој реченици: „Ја се слажем с оним што вам је Симон рекао, али ја сам одавде.“ Кад га је Жил Симон упитао шта је хтео да каже речима: „Ja сам одавде“, он је одговорио „Ништа друго него што сам рекао: да сам рођен у .Таниону п да ту станујем“. И то је довољно било.

Пошто је, три године доцније, фебруарска Револуција од 1848 прогласила у Паризу опште право гласа за све пунолетне Французе, Жил Спмон кандидује се поново у Бретањи. Њега непрекидно ематрају као странца,. али овога пута он долази под заштитом клуба клубова који из Париза управља изборима у целој француској. Бретонски бирачи сад га са свим друкчије дочекују: „Могло је бити око шест хиљада бирача на ногама, под ведрим небом, збивени један уз другога, држећи тешке батине у руци. Сељачки тешири беху прекрили гробље п четири околне улице које састављају цело село, а и сами сељаци нису се могли видети од огромних обода њихових равних шешира. Ја сам говорио кроз прозор општинске куће. Изгледало ми је као да говорим шеширима. Мало сам говорпо и викао што могу више. Кад сам довршио, од једном осетим као да се дижем са земље и као да ме притеже пе један мех, него гомила мехова која се бескрајно понавља. То су моји бирачи почели да. ме грле и да ме носе у триумфу. Ја сам се нашао Ha улици недодирнувиш својим ногама ни једне степенице; руковању и грлењу не беше краја. Наши cy коњи били привезани иза гробља, на вратима Белога коња. Депас, који је водио надзор над свим, подиже нас на седла и MH одјахасемо у највећем галопу, не водећи рачуна о. гомили. Ја видех како многа лица попадаше. Депас и не: обрати пажљу. „Подићи ће се“, рече. Онп узеше своју