Српски књижевни гласник

Књижевни ПРЕГЛЕД. 619

нај да снасе цркву. Кад је Жил Симон стигао у Ланион и пошао са својим политичким пријатељима да обилази бираче по околини, сељаци су га дочекивали намрштена жица, са: „Ја сам за религију.“ Узалуд је било доказивати да ни он никад ништа није против религије писао, ла је п сам за религију, да је религиознији него сви остали посланици тога округа. Реч пантеизам производила је свуда чуђење. Сељаци су се питали: „Шта то може да буде“ “7 Али нити су самп могли датп себи одговора на то питање, нити су га могли добити од попова, јер већина њих којп су ту реч свакога тренутка понављали нису имали тачан појам о њеном емпелу. Поред те главне оптужбе, растуране су међу сељацима приче о ситнијим гресима Жила Симона. Говорило се прво дг није ожењен, за тим да јесте ожењен, али да му жена није хришћанка, па онда да крије своје право име из неког тајанственог разлога, пошто му се отац потписивао Симон Свие.

При свем том успех није изгледао немогућ, кад, на два дана пред гласање, по евима селима пронесе се глас да Жил Симон није бретонац. Та се новост растурила невероватном брзином, п ако у целом крају није било ни друмова, ни стаза, ни телеграфа, нити никаквих веза. У евима кућама, на свима састанцима само се о томе товорило. Сељаци су изгледали као запрепашћени од могућности да се таква страшна ствар обистини. На дан избора ниједан од 264 бирача није изостао. Њих је дочекивао на главном ланионском тргу, пред судницом у којој се гласало, поп Кероан с питањем: „За кога гласаш“ 7 Ако би сељак одговорпо: „Не знам“, ноп Кероан га заустави: „Ти гласаш за Симона, знај да је он лажов. Опкладпо бих се да ти је рекао да је Бретонац“7“ „Па јесте, рекао мп је“, ватрено одговара сељак. — „А ја имам доказ да није. Ево!“ и поп Кероан спусти му у руку једну хартију на којој један пријатељ из детињетва, такође свештеник, врло познат и од највећег утицаја у делом округу ланионском, тврди, да је „Кил Симон рођен