Српски књижевни гласник

Књижевни Преглел. 5695

у тренутцима одмора, Кузен је долазио у школско JUBOриште на разговор са својим филозофима. „То је највећа радоет била за мене, каже Жил Симон, кад сам га опазио у дну алеје кржљавог дрвећа, с његовим сивим шеширом, у плавом огртачу с троструком црвеном огрлицом. Одмах би се сви искупили око њега; он би почео да говори, и онда би говорио сам до краја о философији, о литератури, чак пи о политици, без икакве везе џи, како нам је изгледало, не водећи велики надзор над идејама које су му долазиле на ум. Он је тако богат био у новим погледима и његови су проналасци тако срећни били, да смо ми стајали непомични и зачуђени, час у одушевлењу, час у највећем уживању. Он извесно није био једини човек те врсте; али, и ако сам познавао много разговорних људи, ни једнога ове јачине нисам нашао.“ Кузен је управљао школом као диктатор: „Он је знао све: што је веко учинио, што неко није учинио; што је говорено у школи п што је говорено ван школе. Молбе је саслушавао, постављао питања, за тим би у неколико речи, јасно и тачно, разложио ситуацију и изрицао пресуду без апела.“ Ова крута дисциплина падала је тешко Жилу Симону. Школа је била у једној мрачној и трошној згради, рад је био за бретонског гимназисту напоран, јер му је требало да стигне остале другове, међу којима није могао да нађе пријатеља, Париз је био огроман и стран, — и тако је Жил Симон дануо душом тек кал је, после три године, изишао из Нормалне Школе.

Из Нормалне Школе, он је, готово правце, отишао у редакцију тада већ славнога Кеуџе де deux mondes. Да би се неко прочуо, или да би се само о неком почело водити рачуна у литерарном свету, потребно је било да га похвали тај књижевни преглед, који од свога постанка има привилегију да прве писце скупља око себе. Жил Симон био је те среће да се први чланак, који је послао редакцији поменутога часописа, допадне уреднику и оснивачу, страховитоме Билозу, који је био исто толико гелаван и моћан колико пи његов Преглед. Билоз је успео

40