Српски књижевни гласник

024 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

на глави, изгледао је као шумеки човек.“ Али тај шумеки човек с којим се цео свет шалио, имао је „више духа у свом малом прету, него десет посланика у целој својој личности“, и био је говорник од врло великог утицаја. Консидеран, социјалиста одвише трезвен и обазрив, није могао бити популаран. Прудон је представљао силу, и за њега се мислило да ће одмах све превазићи у злу. Ауторитет његов био је страховит. О учености његових дела нико није сумњао, и ако их је врло мало људи читало. Али наслове двеју његових књига познавао је цео свет: „Својина је крађа“, п „Боже, уклони се!“ Ове две речи уздигле су га на виспну главног непријатеља Својине п Бога. Међу тим ни он није био популаран. Једни су му се дивили, али већина га је гневно дочекала, јер је осећала страх. Он је био резервисан и повучен, али се зебло да п ћутање његово што не значи. У ствари, он је мало утицаја имао на ток догађаја. Радника у овој . скупштини није било много четворица или петорица, од којих је само јелан, Корбон, дрворезац, као потпредседник играо мало виднију улогу. Опште право гласа, као што би природно било мпелити, није за дуго водило рачуна. о радницима. Њихове кандидатуре постају многобројне тек двадесет година доцније, при крају другога царства.

Не треба мислити да су у „Првим Годинама“ описани само политички догађаји. Жил Симон је био ђак у Пормалној Школи, професор у Сорбони, сарадник часописа tevue des деџх топ декд. Није без интереса прочитати његове успомене о тим важним установама, које су пре три четвртине века имале са евим друкчију физиономију него. данас.

Нормална Школа, у коју је Жил Симон ступио, изишавши из једне незнатне бретонске гимназије, после мучног конкурса, имала је на свом челу Виктора Кузена, у то време најчувенијег француског филозофа. У тицај Кузенов на Жила Симона и на целу генерецију фило-. зофа из тога доба био је неограничен. (' времена на време,