Српски књижевни гласник

OusggHE п ПрРИКАЗИ. 699 мрачну. Докле „ничу као печурке“ школе, болнице, хуманитарни заводи и друштва, акалемије, музеји, п1030ришта; докле законодавна тела, устави и закони, књижевници и књижевност „окрећу точак напретка и цивилизације“; — дотле огромна већина народа „uaMM у ропству економске потиштености, мрака и незнања“ и „прескупим се награлама илаћају проналасци најеавршенијег система барута, најбољег оружја, најгврђих шанчева и најемелијих торпеда“. И кад је то тако у „златном“ веку, онда није никакво чудо што се „васпитању врло мали или управо незнатан напредак може припусати“. Али опет зато васпитање није немогућно. Основни је принцип живота: прогрес. То је закон „неминовне“ природе, те HM у васпитању мора бити прогреса. — То је садржина. првог одељка.

У другом се одељку утврђује „највиши задатак васпитања“ а то је морална воља, или боље рећи морални карактер. У трећем одељку се констатује да воља има две стране: убеђење и поступање, а обе проистичу из комбинације представа и осећања. Васпитање треба да развије обе поменуте стране. У четвртом се одељку означују као општа средетва за образовање воље: настава и васпитање у ужем смислу.

Садржину осталих одељака, од. У до 1Х (готово половина целе расправе) сачињавају дидактичка. правила Хербартовске или „научне педагогије“. Ми ћемо овде поновити само главнија. Настава има да д) такво знање. из кога ће се развити воља, а то може бити: |]. ако оно уђе у сФеру осећања. и 2. ако пробуди многоструки интерес (емпирички, естетички, сепекулативни, религијски итд). Да би се ово постигло треба целокупну наставну грађу распоредити по т. зв. културно-хисториским етупњевима, јер сваки човек у свом индивидуалном развитку прелази брзо и укратко све ступњеве културно-хисториског развитка човечанства. Поступни развитак духа,

1 Навод је свуда ретерентов.