Српски књижевни гласник

630)

СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

лакле, захтева и поступност у изучавању културе. Али је речено да је задатак васпитне наставе буђење многоструког интереса. Како ће се то сложити Дух човечји „није казан у коме (51с) се може серучити све што се за кување спремило“. Међутим, све се то да удесити концетрацијом (зе) наставе, која се изводи на овај начин: узме се историјска група као средиште, па се око ње поређају остале групе, а све у једну целину спаја географија. Пошто се тако распоредило наставно градиво, онда се оно обрађује методом т. зв. формалних ступњева, којих по Рајну има пет: припрема (анализа), предавање (синтеза), везивање (асоцијација), преглед (систем) и примена (функција). И, овим је завршена дидактика.

У деветом одељку је реч о непосредном образовању воље, што се постиже васпитањем у ужем смислу т.ј. „утиџпањем на унутрашњу страну развитка“, и дисцинаином т.ј. „утицањем на спољашњу страну развитка.“

У десетом су одељку правила „о васпитању у ужем смислу.“ Тако н. пр. васнитанике треба навикавати на ред, рад. уредност, пристојност; треба се користити васпитаниковим частољубљем, треба га упућивати да ве угледа на друге људе ит.д. ит.д. Поређана су у главноме правила, која се могу наћи у сваком добром школском закону. Исто је тако п у Х1 одељку где се говори о „школској дисцинлини.“

То је, укратко, садржај ове расправе. Из њега се вили, да она није ништа друго до педагошки школеки уџбеник у маломе, пили, боље рећи, извод из каквог уџбеника Хербартијанске школе. Њоме није учињен никакав нов прилог педагошкој науци. Само је укратко поновљено оно што се налази, п боље и ошнирније, у сваком уџбенику поменутог правца.

Пре свега, писац се ограничио само на доба школовања п то, како изгледа, основног школовања. Ови они важнији моменти ван школског живота, који битно утичу на правац и јачину воље код човека, нису у овој расправи ни додирнути. Човек не треба да је педагог, па