Српски књижевни гласник

ОцЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 638:

сање дилактичних начела и правила. Међу њима су најважнија два: наставно градиво треба распоредити mo културно-гисторијским a обрадити по формалним ступњевима, И једно и друго лаје хербартовској педагогији чисто фојмални карактер. Увек п у еваком случају, мора се наставно градиво распоређивати и обрађивати по тим ступњевима, и никад се не сме прегрешити. Формализам и шаблонизам је друга слаба страна „научне пелагогике.“

По Хербартовој психологији тело не утиче на дух, већ обрнуто. Последица: физичко васпитање треба избациги из педалотике. И оно одиста и не постоји у жербартијанској педагогији.

Најзад — да се зауставимо на четвртој кардиналној · погрешци овога правца — школека. диециплина. нема никаквог чисто васпитног значаја; она не утиче на измењивање унутрашњости васпитаникове, већ само отклања сметње правилном школеком раду; она је, по Стоју (немачком педагогу, који је даље развијо Хербартове принципе), гиколека. пол иција.

То су главне ногрешке „научне педагогике“, које за собом повлаче и друге сптније. Исте се погрешке налазе и у расправи г. Станојевића. Да ли, на основу свега, овај педагошки правац заслужује назив „научни“, нека пресуде сами читаоци.

На завршетку, дужност нам је напоменути, да ова расправа unak није без икакве вредности. Ономе. који хоће ла се упозна са главним идејама Хербартове школе, може корисно послужити. АРИСТ.

Баксуз, Џенабет, Тежак зрег, Погрешила, Златни куршуми. Од Благ. Нед. Кечкића. 1902. Цена: (070 дин.

Велике вредности ова књижица. нема. Од пет цртица које су у њој објављене две се канда читају без осећања досаде: „Џенабет“ и „Златни куртуми.“ У осталима су доera неспретно и незанимљиво пепричане мало важне или