Српски књижевни гласник

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 635

И osa je причица, као и друге, причана без иприметног дара, без вештине, несигурно, с врло јаким траговима. туђих утицаја, али је ипак мало боља од поменуте три. Лепше је у њој место где Раде, оставши с Јехчом пред вратима, слуша просидбу Тасова оца. Ево тога места, не толико због тога што би било за углед, но више зато да као навод одмени мало монотонију једног приказа.

Они до прве собе, а Јела ухвати Рада за пеш од капута. Баба Јока униђе унутра, а он застаде.

— Је л' ту 2 упита неетрпљиво.

— Допго је, рече Јела усплахирено.

Њему заигра срце... Сгаде до самих врата, и чу разговор... „Прво му допираху слабији, па послије све јачи и јачи гласови...

Чу лијепо:

— А што је, на примјер, овај Раде бољи од мога Tace ?

Раду се заталасаше груди.

— Ја њега и не спомињем...

— Пад што је онда не даш за мога Тасу

— Рекох, није ми дијете још за удају.

— Море, да се ти не превариш 2

— А к'о зашто 7

-— Ца ти знаш...

— Ја, вала, не знам!

— КЕ, па ето ти: онај је пијанац...

— За кога ти то велиш 7

— Па за Раду Јокиног.

— Ако ће! Има, па пије, одврати газда Павле набусито.

— И картарош...

—. Ђогат је, па има и да баци!

— И убојица...

— Јак је, и брани ce!

Раде ту упадне с Јелом у собу, и газда Павле им ха свој благослов.

У „Златним куршумима“ не прича се никакав догаbaj: у њима је испричан сан једнога војника на ноћној стражи, који. смењен у прилично замрзнутом стању, у тонлој стражарници крај зажарене пећи заспи за кратко време. Бизарност снова и њихова зависност од околних утицаја доста је занимљиво показана. Војник усни прво како га укочена од бесна мраза уносе као мртва у стражајр-