Српски књижевни гласник

670 СРпски КњижеЕВНИ ГлАдсник

краља, с именом Теодора |. У народу владаше весеље а по брдима и удољима корепканским одјекиваше одушевљени усклик: Ушуа 1 повео те Теодого!

Одмах потом кореикански краљ Теолор даде се на посао: постави министре, искова новац, створи један каваљерски ред, издели титуле племићеке и постара се за одбрану свог краљевства. Он чак нотификова ђеновљанској републици своје ступање на престо. На то му Ђеновљани одговорише уценом његове главе, а овај им опет објави рат. Али те године жетва би рђава и у брзо нестаде новца што га Теодор беше собом донео. На хориризонту Теодору стадоше се помаљати црни облаци, његова слава поче тамнети на острву. Зато кад виде да чак може бити свргнут с престола, он објави „свом народу“ како га оставља Промислу Божјем а он да иде у Јевропу, да тражи помоћи. Под видом калуђера корсикански краљ измаче с острва неопажен од ђеновљанског бродовља, изиђе у Ливорно, одатле оде до Рима, а потом преко Турина стиже у Париз. Само нигде тамо срећа му се не насмеја. Зато оде у Немачку, али се у брзо врати у Холандију. Ну тамо допаде беде. Кад би у Аметердаму, његови негдашњи повериоци не водећи рачуна о његоBOM Краљевском ВБеличанству стрпаше га у затвор, из кога та ослободише неки лруги трговци холандеки, којима се учини да ће им Теодор бити погодно оруђе за њихова трговинска предузећа. Теодор тада трговцима аметердамским обећа нарочите повластице трговинске за пристаништа. кореиканска, а они њему дадоше три брода схраном пи џебаном, се којима овај у половини 1738. год. приспе на обалу кореиканску код Торе дела Прунета. Народ му се опет обрадова, јер му Теодор донесе хране, доведе нешто добровољаца Немаца и Пољака, којима поиздава племићске титуле, и даде нове наде на успешан пеход покрета против Ђеновљанске владавине. И сада, као оно раније, по брдима и удољима корсиканским одјекивао Je одушевљени усклик простог народа: Viva il поз го те Теобого!