Српски књижевни гласник

КРАЉ Теодор 1 КоРСИКАНСКИ 671

Кад се Теодор поново појави на Кореици, Ђеновљани прегоше да га одагнају и да угуше покрет, потпомаган у велико од Енглеза. Али сами не имађаху довољно моћи да га угуше. Требаше им, дакле, да од некога траже помоћи. Обратише се ћесару, али се овај не хтеде одазвати, јер је био и сувише заузет ратом се Турцима. Зато 'Ђеновљани упутише своје молбе француском двору, који се одазва и посла војску на острво. Тада на острву настаде огорчена борба. Корепкански горштаци показаше много јунаштва и дадоше снажног отпора освајачима. Чак и становништво приморских градова стаде спмпатисати народној ствари. И док је герила владала у унутрашњости острва, 13. декембра 1858. год. у приморском месту Борго Французи дочекаше „кореиканско вечерње“, слично некадашњем сицилијанском. Па то Француска, видевши снажан и жилав отпор становништва корепканског, посла појачања својој војеци на острву. За то време Теодор је краљевао у свом краљевству и соколио народ на отпор. Туђим очима, ван острва, чинило се да. је сав отпор био усредеређен у њему, ла је он душа свему, те да ће и отпора нестати, кад нестане њега. С тога француски заповедник Боасије објави проглас против Теодора, али не и против народа. И рачун му не беше лош. Чим је почело нестајати новаца у Теодора, многи га стадоше напуштати те се увећаваше број незадовољника. Тада Теодор виде да настаје опасност, па како му глава беше милија од краљевства, напусти Корзику али се не одрече краљевске круне. којој је мислио наћи нове потпоре.

И опет настадоше Теодорова лутања. Са Корсике оде прво у Напуљ, али тамо нико не приклони ухо његовим молбама. Господар напуљеки био је заузет евојом бригом. Нигде у Италији не беше никога да чује његове јаде и многа обећавања. С тога опет оде у Холандију. Али ни тамо нико не хтеде да чује за'њ. Зато пређе у Енглеску, где покуша ла задобије владу за своју ствар. Ну ни тамо не би успеха. Само направи још више дугова, због којих поново пређе на копно, па не знајући шта друго