Српски књижевни гласник

674 СРпсКки Књижевни ГЛАСНИК. код Пита, неколико недеља, „нљуште“ златне кутије с дипломама почасног грађанства. Народ је толико узрујан., да Краљ и виговци морају преклињати Пита да поново уђе у кабинет. Интересантно је у целој етвари да Пита није хтео Краљ, а није га хтео ни Парламенат, који је био оруђе виговаца, него га је хтео народ на супрот и Краљу и Парламенту. Један је савременик писао: „На једној страни стоје Краљ, Лордови и Доњи Дом, а на другој сам Виљем Пит с народом.“ А доктор. Џонсон објашњавао је свом верном Босвелу: „Валпол је, господине, био министар кога је Краљ дао народу, а Пит је министар кога је народ дао Краљу.“

У ХУШ веку сматрало се као чудо што је јавно мњење могло натурити једног министра. Краљу и Парламенту. Ол. Викторијина ступања на престо као да је правило да првог министра не одређује нико други већ јавно мњење. Три најпознатија државника из Викторијиног доба, лорд Палмерстон, Дизраели, Гледетон, — постали су први. министри не само преко краљичине воље, него и преко. воље своје властите етранке: они су достигли тај високи ранг благодарећи само својој личној популарности у народу.

Лорд. Палмерстон је, 1551, министај спољашњих послова у либералном кабинету лорда Џона Русела. И ако се Викторија, а нарочито њен муж, принц Алберт, пнтересују питањима. спољашње политике . Палмеретон He показује своје депеше Краљици, или ако пх п покаже, он не води рачуна о њеним напоменама. Приликом државног удара. Наполеоновог 1851, лорд Палмеретон иде тако далеко да изјављује Наполеону своје одобравање, п ако о томе није раније известио ни Краљицу ни остале министре. То je узрок да га, по краљичином захтеву, лорд Џон Русел избацује, без церемоније, из кабинета. У том тренутку изгледа тако сигурно да је Палмеретон завјmilo своју кариеру. да Дизраели узвикује с великим гестом: „Некад је био јелан Палмерстон!“ Али после четпри године, каква. промена! После четпри године: тај па