Српски књижевни гласник

Енглески. ПАРЛАМЕНТАРИЗАМ. бачени Палмеретон постаје министар. председник, иу његов кабинет улази главом лорд Џон Русел. који му је раније био шеф. Очевидно, ова промена ранга између Палмеретона и Русела није била по вољи Краљици; што је главно, она није била по вољи ни либералној етранци. Овој је био милији Русел, потомаг једне старе виговске породице, и један од главних бораца за пзборну реформу од 1832. него Палмерестон, негдашњи торијеван, који је извесним скентицизмом светског човека. гледао да прикрије своју одвратност према свакој реформи. Долазак Палмеретонов на чело Владе 1855 може се објаснити и објашњује се једино тиме, што је он. за време кримског рата, постао идол енглеског народа.

Венијамин Дизраели био је јеврејин. Његови су стари дошли пз Млетака, и потипсивали. су се из почетка д' Израели. Своје норекло он је носио пеписано на својој сувише карактеристичној масци. Са својом гргуравом косом п прљаво жутом масти, он је у Парламенту. међу оним белим U руменим џентлменима који су били брижљиво очешљани, изгледао један туђин, један уљез, — Отело у Сенату млетачком. Јевреји успевају обично новцем; Дизраели је био спремах јеврејин, који је живео од свога пера. Како је тај нехришћанин могао постати министар протестантске Енглеске“ Како је тај човек без имања могао постати вођа енглеских конеервативаца. који су били махом велики баштиници, и сматрали сваког човека без имања као „авантуристу“7 Нарочито ово изгледа чудновато, кад се зна да Дизраелија насу марили ни у Двору ни у консервативној странци. Краљица. га је стала ценити тек онда кад га је као свог првог министра боље познала; пре тога је пмала о њему мишљење као о једном тарлатану. Што се тиче консервативне странке, у њој су. после изласка Пиловаца, остали само велики оаштиниши. људи који су се разумевали само у пољопривреди, лову пи коњима, који су били мало речити, а нимало писмени. Њима је био потребан један човек као Дизраели, кадар да њихову ствар брани и пером и живом речју.

о O