Српски књижевни гласник

Енглески ПАРЛАМЕНАТАРИЗАМ. 685

и један је од њих председник.“ И ту потребу личпе сло боде Енглези помирују с овом потребом вође на тај начин, што, идући увек за једним вођем, они иду само за оним кога су слободно изабрали. Иста она црта расе, због које се један Енглез, — као у опште ти људи са Севера, — никада не буни противу друштвених закона и конвенција у оном циљу у коме какав јужњак, — да би се ослободио сваких правила, и следовао својим природним осећајима и нагонима. Он се буни противу тих закона и конвенција, да би и даље живео по правилима, али по таквим која му нису наметнута никаквом влашћу и никаквим утицајима, већ која је он усвојио зато што се сам уверио о њиховој тачности. У енглеском појму слободе нема ничег анархичког; Енглези нису слободу схватили тако да нико никога не слуша, п да се сваки руководи само својим необузданим прохтевима, — п од туда јамачно долази то што је Алфред Фуље лепо опазио, да су Енглези, поред свег свог индивидуализма, ипак од евих народа. најспособнији за удружени. заједнички, дисциплиновани рад.

СлоБодАН. ЈОВАНОВИЋ.