Српски књижевни гласник

СРПСКА ДРАМА У ХХ ВЕКУ. • I. ROMEJUIJA. • (7.) Ш. Коста ТРИФКОВИЋ.

Од прилике петнаест година после Стеријине смрти, јавља се у области комедије Коста Трифковић.

Али ca сасвим друкчијом врстом комедије. Код Стерије емо имали комедију карактера: код Трифковића имамо лакшу:и неважнију врсту, комедију нитриле. Одиста, ма како да је критика. ло сад узносила. Трифковићеву моћ у сликању карактера,“ ми морамо рећи да је у Трифковићевим комедијама сликање карактера. споредна ствај, а интрига оно што је главно у комедији. Карактера,. правих, онаквих као што еу у Стерије, и нема код ТрпФковића; нема нигде насликане страсти, јаког порока: тврдичења, „кондирења“ п др. Код ТриФковића. има. само две три фигуре, фигурине, сплуете, сплуетице које понајвише приказују (п то кад се силом хоће то да тражи) по неку маницу, чуднију навику, пезгоднији темпераменат. П то, па скоро само због гога да интрига буде пријатнија. дналог живљи. Кад човек хоће нарочито да издвоји п независно од интриге посматра фигуре које је Трипфковић дао, наћи ће их неколико: Спира Грабић (.Честитам“), Петровић (.. Школски надзорник“), Ћира („Тера опозицију“), Тошица („Избирачица“).., али јесу ли те фигуре од таквог значаја п такве пзраде као што је Стеријина. Јелица, Кир Јања, Султана, Ружичић, Фема7 Ни налик. Ту нема ни претенсија да се црта страст п порок; ту нема ни посматрачког дара. Све су те фигуре мале

! B. ouegHy ТрпФковићевих комедија у уводу Г. Д. Живаљевића к издању „Драматских еписа К. 'ГриФкогића“ (ев. П), која је по нашем мишљењу скроз нетачна.