Српски књижевни гласник

СРПСКА ДРАМА У ХТХ. ВЕКУ. DRZ

и малене, обични HNODBODPDIMNIHI типови, скоро NOHBeHIUIонално комичне личности, лица која пмају понеку 'традипионалну комичну страну, или понеку чудну идеју за коју Će поводе, или најзад и само комично понашање у датој прилици. Грабић је н. пр. само један чича у забуни, ако се еме тако рећи; Петровић је хвалисав илашљивац; Ћира је понет за позориштем: ТГошица је луцкаст. недосетљив и кратковид. Па сал, јесу ли то „карактери“; и је ли комедија која овакве фигуре износи, комедија карактера 7 Ипак зато, понека од Трифковићевих фигура има нешто локалне боје (Грабић), или понека његова комедија. по коју црту из комедије карактера („„Избирачица“, где је маза Малчика. рељефније осликана. услужношћу њених родитеља). Иначе, код Трифковића је једна пепхологија. лака, врло површна, без претенсија. водвиљека (и водвиљ има своју „неихологију“).

Што је код Трифковића. јако и главно, то је вештина којом саставља и изводи интригу. Интрига је код Стерије већином слаба, занемарена; код Трифковића. је она скоро увек једна од најбољих ствари у комаду. и проведена. је кроз комад вешто, експлоатпеана. врло вешто. Код њега се неће десити оно што емо видели у Стеријиној „Покондиреној тикви“, да један од најачих ефеката не буде екеплоатисан довољно (читаоци се сећају да емо ми замерили што Стерија није и Фему уплео у онај шарени и многојезични дпалог Ружичића и Јована. ла мешавина језика и говора буле екетравагантнија). Напротив, свака ће сптуација бити екеплоатисана што може више; из сваке ће се извући. сви ефекти који су могућни; употребиће се све варпације п обртања. да сптуација да што више комичноети. У томе, у склапању п вођењу интриге, Трифковић је показао нарочити један лар, јак, чудан, необичан, необично извежбан, и у томе му је најача снага. Па онда Дпалог његов, у којем је не мање снажан...

пибАЛИ Хајдмо редом.