Српски књижевни гласник

Из НовијЕ Лингвистике. 1955

мотућ је само у облику уопштавања неких наставака за извесне функције: стога, изговарајући селеки ми у томе тренутку образујемо, стварамо према начину образовања који нам је у „крви“ нов облик од именице село.

И ако је већ одавно прошло време када су се претпостављале тајне силе у језику, ма да се мисли да већ нема тако скривенога кутка у науци о језику камо није продро поглед данашњих лингвиста, ипак ће требати још врло много детаљних испитивања, још много самопосматрања, па да се уђе у многе загонетне стране пеихолошких заплета у појавима језичким. Изгледало би да је врло просто и јасно, да од двеју форми у језику надвлада она која се чешће употребљава. То може бити, али не мора. Обично надвлада нова форма, која се у почетку свакако употребљава у маломе броју случајева, па ипак доцније надвлада. У ова питања ја сада овде нећу улазити, јер ми намера није била да говорим о пеихолошким моментима у језику уопште, већ само онолико колико они утичу на јављање гласовних промена и нарушавање гласовних закона.

Питање о гласовним законима само је једна страна живота језикова, па према томе и само једна тачка новије лингвистике. У овоме смислу решена су и решавају се и друга питања у њој, напр. питање о постању наставака, везивање речи у реченицу п т. д. Тако се прилази све ближе и ближе и решењу основног питања. науке о језику, њене сапеле Аблаћ, питања о постању језика уопште.

A. Белић.

! Литература. Познати радови: Паула (Рплс јел), Wundt-·a (Die 5ргасће -П), Делбрика (Ептјекипеоз; Огипатареп der Sprachforschung, 1901), Јескина (ДесћпаНоп), Бругмана (Огапал58 1 и др.), Непгу-а (Еде сиг Галајорје еп еепега! е(с.), Русло (ор. си), 5јеуеге-а (Рбопе ке), Whitnev-a (Leben und Wachsthum der Sprache, прев.), уоп der Gabelenz-a (Die 5ргасћуутезелесћа ), Покровеког (Семасјог. Изелљд.), Грушке (ИзЂ области семас и морФ.) и т. ML