Српски књижевни гласник

1264 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

СТРАНА КЊИЖЕВНОСТ.

Маћедонија. и Македонско Шитање.

И ако је одавно проглашена за болесника који je на умору, Турска се ипак држи доста добро, захваљујући поглавито изукрштаним интересима оних који би ради били да је наследе. На париском је конгресу добио санкцију принцип интегритета турске царевине, п од то су се доба од свих планова о њој одржали само они, којима би се као хтело да се реформама побољша стање Хришћана у Турској. Аутономија коју је добио Крит на основу прве алинеје члана 23 Берлинскога Уговора, и после пораза који су претрпели Грци у рату с Турцима, сувише је привлачан пример за народе који, живећи у ропетву, жељно изгледају слободу. И код њих с тога постаје с дана у дан све живља тежња да се и осталим областима даду овим чланом обећане реформе.

Питање о овим реформама узимано је два пута у претрес: први пут 1880 године, кад је европска комисија за Источну Румелију израдила и пројекат за реформе у Турској (Гот дек Vilayets de la Тигуше) и други пут 1896 године, кад је посланичка конференција, поводом догађаја. у Јерменској и у Маћедонији, израдила и Султану предала била сличан пројекат. Турци су умели изиграти оба ова покушаја да се реформама у духу чл. 23. Берлинскога Уговора олакша збиља тежак положај Хришћана у Турској. Стање је не само остало непромењено, него постаје с дана у дан све теже п несноеније.

Две године доцније, у вези с поменутим пројектима, а на основу члана 23. Берлинскога Уговора, израдио је Врховни Маћедонски Комитет у 17 тачака нов пројекат за реформе, којима би се Маћедонији обезбедила као нека. врста аутономије. Тај је пројекат прихватила потом и бугарска штампа и бугарска дипломација, истичући га

K. D. Spissarevsky, La Macčdoine et la question macedonienne. Bruxelles, 1902. crp 47.