Српски књижевни гласник

Књижевни ПрРЕГЛЕЛ. 1965

као своју солуцију за компликовано маћелонско питање и старајући се да за њ задобију симпатије европскога јавнога мњења, како би тим путем његову извођењу обезбедили и потпору европске дипломаније. Сви њихови напори у томе правцу остали су ло наших дана безуспешни: парализовали су их злочини којима су агенти Врховног Маћедонског Комитета почели у годинама 1897 — 1900 ширити бугареку народну свест у Маћедонији. Људи, који су пљачком својих ближњих долазили до новаца, а убиствима сатирали своје националне такмаце, сродне им и по крви и во вери, вису могли рачунати на симпатију света хуманих осећања: својим начином рада демантовали су тежње, које су их тобож руководиле при стварању овог: пројекта. А кад је неуспех постао јасан за све, настао је у крилу маћедонских комитета расцеп који није могао, по облицима у којима се манифестовао, повратити поколебану веру у искреност њихових тежња да овим рефојмама збиља побољшају стање и обезбеде Маћедонију Маћедонцима. И као год што је Врховни Маћедонски Комитет прокламовао свој пројекат први пут баш у доба наглог отварања српских школа по вилајетима битољском п солунском, са којим су напоредо ишла убиства Срба, мутевелија ново отворених школа — коенсиденција збиља карактеристична! — тако се исто и сад, после узалуднога, и ако бурнога, али и неоправданога противљења поевећењу Фирмилијанову, поново с бугарске стране, свима срествима скреће пажња Европе на ранији пројекат о реформама, као на једини лек одиста несносном стању Хришћана у Турској.

Енергичније него ли изасланици Врховног Маћедонског Комитета mo Малешу и Пирин-планини дела у овом правцу бугарска публисетика која се посведневно готово богати каквом новом броширом о маћедонском питању. Већином се у њима. расправљају унутрашње, више личне, међусобице; мање их је које се баве о начелним питањима. Брошира Г. Списаревскога пада, истина, у овај други рел, што би јој, разуме се, могло служити

40